♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Najljubavnija pesma
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćosku
bespomoćni
i bačeni.
Neko u ovoj sobi više neće da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti,
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova
za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
...
"Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje"
...
...
"Sve bi se jednim imenom zvalo.
Đački.
I ženski.
I naivno.
Jedino bi se muški i mangupski preživalo"
SENKA
Zbog svega što smo najlepše hteli
Hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili cvetovi crni ili beli,
Ma bili putevi hladni ili vreli,
Nemoj da žalish ako sveneš.
Hoću da držish moju ruku,
Da se ne bojiš vetra i mraka,
Uspravna i kad kiše tuku,
Jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
Korake moje da uhvatiš,
Pa sa mnom bol i smeh da piješ
I da ne želish da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
Pronadješ hleba komadić beli,
Pronadješ sunca komadić vreli,
Pronadješ zhivota komadicj zreli.
Ili crkneš, ako crći treba
Zbog svega što smo najlepše hteli.
-Mika Antić
