...прва...љубав....
Пада снег... Полако корачам мрачном улицом, размишљајући о њему. Начин на који ме је избрисао из свог живота, исувише ме је повредио. Суза нема, одавно су нестале из мојих очију. Опраштам му, ипак. Много ми је значио, тј. и даље ми значи, само што је ту сад разочарење, нека празнина.... Покушавам да обришем све оно ружно, да остану само она лепа сећања; речи које ми је шапутао ноћима у уво, они осмеси кад бисмо се погледали... И опет, остаје та последња свађа, тај последњи разговор... Отишао је од мене, тек тако... Можда је та наша посесивна љубомора уништила све, а можда је нешто друго у питању... Више није ни битно. Он није ту поред мене, нема више оних осмеха, "наших" песама... "како дошло, тако и отишло", одједном...
За њега: Желим ти сву срећу овог света... И још пуно лепих тренутака, са неким другим девојкама, јер си мене изгубио, само због једне реченице....
Све ће проћи...тако и мене теше...преостаје само да верујеш у то...
Биће боље...
:*
ех, вероватно једног дана, неце бити скоро :(
Biće bolje, veruj mi: vidi ovo http://misha.blog.rs/blog/misha/generalna/2008/11/28/trenutak-u-vremenu (sve je delovalo izgubljeno), ali onda je došlo nešto što nisam mogao ni da zamislim (u tom trenutku), neka mnooooogo bolja i vrednija osoba (koliko god ti to sada delovalo nemoguće!), vidi: http://misha.blog.rs/blog/misha/generalna/2009/09/15/lj-u-b-a-v-j-e Kolo sreće se okreće♥
Tako da, ko zna zašto je to dobro:*